Ze Huilt Maar Ze Lacht Lyrics in Serbian by Maan
Schuilen znači „skrivati se“ ili „skloniti se od nečega“, često kao kada se neko sklanja od kiše ili opasnosti. U pesmi se koristi preneseno: ona se „sklanja“ od sveta i skriva svoje pravo lice, što ovu reč čini posebno upečatljivom i emotivnom.
U pesmi „Ze Huilt Maar Ze Lacht“ („Ona plače, ali se smeje“), Maan prati devojku koja sama sedi u vozu, uvlači se u jaknu i gleda kroz prozor dok se pita kako bi bilo da bude ono što zaista jeste. Spolja sve izgleda normalno: ona se smeje, govori da je „uvek okej“ i ponavlja ono što svi drugi govore. Ali stih „Ze huilt maar ze lacht“ („Ona plače, ali se smeje“) pokazuje veliki raskorak između njenog lica i onoga što nosi u sebi. U gradu čak ugleda svoj odraz u prozoru, prepozna sebe, ali ne želi da bude ta osoba. To je jednostavna, pomalo bolna slika skrivanja iza „bolje verzije sebe“.
Najzanimljiviji preokret dolazi u ponavljanju „En nu, ze laat het los“ („A sada, pušta to“). Ona počinje da razmišlja šta bi se desilo kada bi prestala da se skriva i zamenila „bolje ja“ svojim pravim licem. Da li bi je prijatelji i dalje voleli ako vide da plače i ne smeje se? Pred kraj se priča menja iz „ona“ u „ja“: sada peva o sebi u vozu i priznaje, „Want soms doet het pijn als ik huil, maar ik lach“ („Jer ponekad boli kada plačem, ali se smejem“). Pesma zato ne nudi veliko objašnjenje ni savršen rasplet. Ona samo ostavlja hrabru odluku da se više ne glumi da je sve u redu.
